Dilema oko poslušnosti roditeljima

Pitanje

1. Često se nađem u situaciji da se upitam da li sam neposlušan mojim roditeljima?! Pošto sam jedini u porodici koji redovno obavlje namaz i strogo se pridržava Allahovih dž. š. granica, moji roditelji me ponekad ne razumiju. Često mi govore kako pretjerujem, žele se raspravljati sa mnom o islamu i propisima, nekada mi kažu da sam "vehabija"! Već 2 i pol mjeseca, par mojih prijatelja i ja, tajno klanjamo u školi. Kada su moji roditelji za to (slučajno) saznali, digla se velika frka; čak je došlo i
do toga da su razmišljali da mi zabrane izlaske! Sve ovo Vam govorim da bi ste shvatili moje pitanje kada roditeljima kažem da ću i dalje klanjati u školi i da ne želim izlaziti u diskoteke i slušati zapadnjačku muziku, a oni se strogo usprotive tome; da li ja, na taj način, pokazujem neposlušnost prema njima?

2. Također, često puta čujem kako se u mojoj porodice krivo tumače Allahovi propisi; slušam kako se ne razumije suština tih propisa. U početku sam ih ispravljao ali bi se oni sa mnom upustili u raspravu koja bi dovela do svađe, vrijeđana itd. Odnedavno se više ne raspravljam s njima. Da li sam ja, ipak, dužan da ih upozorim? Navest ću Vam primjer ražmišljanja u mojoj porodici: "Kur'an se nije uklopio u moderno doba; ljudi su prije 1400 g. samo klanjali jer nisu imali obaveza, a ja, Boga mi, idem u školu i nemam vremena za namaz!" Eto, ovakve i slične rasprave dovode do nemira u porodici!

Odgovor

Preporučujemo Vam da se ne upuštate u rasprave sa članovima Vaše porodice koji imaju drugačije mišljenje. Iskazujte im svoju ljubav i pažnju, a nastavite ići svojim putem, jer je to pravi put. Nije dužnost slušati roditelje u onome što je grijeh. Lijepo se s njima ophodite i ukazujte im ljubav i poštovanje, ali nastavite s klanjanjem namaza. Nemaju pravo da Vas u tome ometaju. Očigledno je da oni neće prihvatiti Vaša upozorenja, pa Vam savjetujemo da ih ne upućujete jer mogu biti kontraproduktivna. Vremenom će se i oni promijeniti, ako Bog da, nabolje.