Da li je učenje Kur'ana mislima u namazu ispravno?

Pitanje:

Čitajući pitanja i odgovore saznao sam da učenje Kur’ana u namazu u mislima nije dovoljno. Šta je minimum potrebnog prilikom učenja u sebi, da li je to pomjeranje usana i jezika ili je potrebno da sami sebe čujemo tj. ako je neko u našoj blizini da nas čuje?

Odgovor:

Učenje sura (Kur'ana) i dova u sebi, tokom obavljanja namazu, podrazumijeva da se one izgovaraju tj. potrebno je pomjeranje jezika i usana, a nije dovoljno samo zamišljanje njihova učenja u mislima. Po ispravnom mišljenju u hanefijskom mezhebu donja granica učenja u sebi jeste da čovjek čuje samog sebe. (V. Multeka el-ebhur, str. 90.) Naravno, ovo se odnosi na osobu koja normalno čuje. Postoji mišljenje u hanefijskom mezhebu koje zastupa imam El-Kerhi da je dovoljno izgovaranje harfova, a nije potrebno da osoba čuje samu sebe, jer učenje je radnja jezika, a ne slušnog kanala (uha). (V. El-Hidaje, str. 139.) Prema tome, svi se slažu da je potrebno izgovaranje harfova (slova) a razilaženje se odnosi na stepen glasnoće njihova izgovaranja. Treba voditi računa da izgovaranje slova tokom učenja u sebi ne bude toliko glasno da to učenje čuje druga osoba, jer je to najniži stepen glasnog učenja u namazu, a i takvo učenje bi ometalo druge klanjače.